Аутор: o. Marko

које је изложио у Флоренцији на сабору са Латинима [1]

Ја благодаћу Божијом, научен благочестивим догматима и у свему следујући Светој н Католичанској Цркви, верујем и исповедам да је Бог и Отац једини беспочетан и безузрочан, и извор и узрок Сина и Духа: јер од Њега се рађа Син и од Њега исходи Дух, и Син ништа не придодаје исхођењу, као ни Дух рођењу, или (другим речима) јер су оба происхођења заједно (αμα τους προοδους) и један са другим, како уче богослови Оци. Настави са читањем „Исповједање вјере – Светога митрополита Ефеског Марка Евгеника“

Од младости сам волео овако да размишљам: Господ се вазнео на небо и очекује нас тамо. Али, да бисмо били са Господом, треба да смо Му слични, или да смо као деца – смирени и кротки и да Му служимо. Настави са читањем „Поуке старца Силуана – О Љубави“

11. новембар 2008 – 10:50
Уредништву листа „Политика“ – Београд
Ваш лист је 6. новембра 2008 (стр. 8 – 9, на четири ступца) објавио текст г. Миодрага М. Петровића под насловом »Оставка« и избор патријарха. Дозволите да га прокометаришем, јер је текст понижавајући, недостојан моралног лика и телесног здравља Његове Светости Патријарха српског, а и српских епископа, којима овај самонадмени „теолог“ и „канониста“ и иначе чита лекције сличним памфлетима (ширећи их и по разним анонимним сајтовима).[/lang_sr] Настави са читањем „Опет о оставци и избору Патријарха српског“

Пост је многоцени дар Божји. Установа прастара, која се очувала као отачко наслеђе и стигла до наших дана.

Примите пост са радошћу. Примите сиромашни свога другара. Примите слуге ваш одмор. Примите богати њега који вас спасава од опасности преједања и који чини укусним оно што од сталне употребе постаје безукусно. Настави са читањем „О посту – Свети Василије Велики“

Иако је Васкрс највећи хришћански празник – празник над празницима, код Срба се Божић и празници везани за њега најсвечаније прослављају и обилују нашим лепим обичајима, који време од неколико недеља око Божића чине најлепшим и најсвечанијим периодом у целој календарској години. Настави са читањем „Божић и обичаји“

1. УВОД
Када ишчезава вјера, њено мјесто заузима сујевјерје. У том погледу, људска душа не подноси празнину. Човјек, створен по лику Божијем (Пост. 1,27), од почетка је усмјерен ка своме Творцу. Али, када изгуби Бога у свом срцу, настали вакуум тражи да буде нечим попуњен, и човјек прихвата оне сурогате које му нуди свијет који га окружује. Настави са читањем „У свјетлости православног учења“