Драги моји, сада ћу вам говорити о Божанственој Литургији. 
Ако се скупе сва блага целога света и положе на један тас, а на други Литургија – превагнуће тас са Божанственом Литургијом. Само што човек не схвата какво поседује док му ту срећу не одузму. Човек, на жалост, не цени ни сунце, ни ваздух, ни светлост. Тек ако настане тама, ако му се одузме ваздух и не може да дише, човек схвата и почиње да цени оно што је имао и чега се лишио. Онај ко има могућности да бива на Божанственој Литургији – не бива, а ко иде – стоји непажљиво расејано, уносећи са собом свагдашње помисли и бриге. А зашто је то тако? Та зато што се не удубљује у то шта је то Литургија. Човек не схвата сву дубину и важност Велике Тајне која се дешава на његове очи. Док је најважније чудо управо Божанствена Литургија.
Ради Божанствене Литургије, Тајне, сунце сија на небу дању, месец ноћу и небеске звезде, хиљаде њих, излучују светлост и земља даје плода па можемо да се хранимо хлебом. Понављам: Земља само зто даје плодове, хлеб и грожђе, што се хлеб и вино свакога дана приносе на Свети Престо при служењу Литургије. Земља свој плод даје не нама, не ѕбог нас грешних, ранамапоривених, нисмо ми њега вредни, ѕемља га даје због Бескрвне Жртве и даваће га док год се на земљи буде служила Божанствена Литургија.
Кад Литургије не буде – сунце ће се помраћити и земља ће престати да даје свој плод.
Испричаћу вам сада ко ји и када служио прву Божанствену Литургију. Има на небу Сунце Истине – Вечно, никоме не створено, које само сија и разлива предвечну светлост. Сунце је Бог Отац и од Њега, Сунца Пресветлога, исходи Божански Зрак. То је Син Божији. То је зрак Божански, Зрак светлости дивне. Он је запалио на земљи чудесно кандило. Не пунећи га ни јелејем ни уљем, већ Својом Божанском, чистом крвљу. И управо то и јесте Божанствена Литургија и први пут ју је служио Господ наш Исус Христос у Сионској горњој соби за време Тајне Вечере. Свети Оци описују да је Исус Христос прву Литургију овако служио:
Узео је хлеб, не није хлеб узео Спаситељ у своје пречисте руке, већ тебе, грешна душо, тебе је Спаситељ Својим најсветијим рукама узео, узнео очи Своје ка небу и показавши Оцу нашу грешну душу, рекао: „Искупићу је Крвљу Својом и страдањем Крсним и грехове њене узимам на Себе”. Затим је Исус Христос рекао: „Узмите, једите – ово је Тело Моје”, благословивши хлеб, као да је очекивао Своју крсну смрт, направивши на хлебу знак – Крст. Затим је, узевши чашу са вином благословио и узнео очи Своје ка небу, пружајући је ка ученицима Својим, и рекао: „Пијте из ове чаше – ово је Крв Моја Новога завета, ово чините за Мој спомен”. Тако беше установљена прва литургија Исуса Христа на Тајној Вечери. И сада се приносе на Престо хлеб и вино, али у Божанственој Литургији оно се претвара у Христово Тело и Крв. И људи се, окусивши Тело и Крв Христа, присаједињују Божанској Природи тако, да Господ уђе у дом њихове душе и да душа постане храм Божији.
О, како је то велика срећа! Господ улаѕи у грешну душу и сажиже у њој сва безакоња и душа човекова постаје Дом Божији. Значи, Спаситељ нам је оставио као завет да служимо Литургију и једемо Његово Животворно Тело и Крв. Литургија је диван дар Исуса Христа. Литургија је мост којим се може ући у животвечни. Памтите – то је завет Исуса Христа! Идите тим златним мостом који спасава од адског бездана. Не слушајте, вољени, људе који беже од чаше Спаситељеве. То су несрећни, заблудели, јадни људи, далеки од реке Христове, они падају у бездан. О, како су јадни, како су несрећни ти људи који мењају службу Божију за маштарије овога света, које свакодневне бриге лишавају могућности да буду у храму Божијем. Пријатељи моји! Волите Храм Божији! То је стално пребивање Бога. Хитајте тамо, посебно за празнике. Тамо је светлост која обасјава и крепи сваког човека. Тамо је свети пинос Христовог Тела и крви који нас крепи, оживљава, чисти нам душу.
При том се Литургија код нас зове још и трпеза. То је Трпеза и Обед на који Господ зове преко слугу Својих а слуге су пастири. Али како је међунама много оних који се на зов Царев не одазивају и не желе да слушају глас Христа и Светог Јеванђеља. Не само да сами не иду већ и друге ометају, подсмевају им се. О, како су несрећни, јадници, који се лишавају драгоценог дара. Они у заблуди својој газе миомирисну ружу, Божанствену Литургију Христову. Драги моји, волите Божанствену Литургију, сматрајте за себе изгубљени онај дан у свом животу када нисте успели да будете на Литургији, посебно за празник.
Свети Јован Златоусти говори да је Божанствена Литургија велики чудесни дар; анђели Божији завиде нама људима, којима је дарована срећа да једемо Божанско Тело и Крв. Милијарде њих долеће тамо где се приноси Божанска Жртва и са страхом стоје пред Светим Престолом, сакривајући лица и прослављајући Велику тајну која се ту дешава. Божанска Литургија је осовина света. Као што точкови могу да се крећу једино око осовине, тако и наш свет може да се креће, имајући Боанску Литургију. Она је основ свег живота света. А кад тога не би било, наш страшни, грешни свет би од нечистоте и безакоња пропао и срушио се, када се не би освештавао тим Великим Тајнама, страшним јављањима Божанског Искупитеља. Тада се освештавају Престо и Храм и сви који се моле се освештавају. Земља, сав ваздух даје човеку све неопходно за живот само зато што на Престолу лежи Свети Агнец – наш Исус Христос – на дискосу и у Чаши у виду вина и хлеба.
Драги моји, благодарите Господа што нас удостојава да слушамо Божанствену Литургују и једемо Пречисто Тело Његово и Животвотну Крв Његову. Молимо Те, Господе, за оне који у заблуди својој не желе, не траже да нађу утеху у Светим Тајнама Спасоносним, али управо Ти их уразуми, Господе, и приведи покајању како би познали спасоносну силу Твоју.
Свети праведни Јован Кронштатски